Škole

U SRBIJI POČELO PISA TESTIRANJE – DOPRINOS ČITALAČKE ZNAČKE FUNKCIONALNOJ PISMENOSTI MLADIH– možemo li postići bolji rezultat?

Istražujemo mogu li naši đaci popraviti plasman na rang-listi, na kojoj smo 2013. godine bili ispod međunarodnog proseka. U tom trenutku između 30 i 40 odsto učenika iz Srbije bilo je u kategoriji funkcionalno nepismenih.

U Srbiji danas počinje PISA testiranje, u kojem će učestvovati više od 8.000 petnaestogodišnjaka iz oko 180 srednjih i desetak osnovnih škola. Testiranje će trajati ukupno šest nedelja, do 28. maja, a pored naše države, u ovom međunarodnom istraživanju učeničkih postignuća učestvovaće više od 80 zemalja iz celog sveta. Rezultati ciklusa PISA 2018 biće objavljeni početkom decembra iduće godine. Školski portal istražuje mogu li učenici iz Srbije popraviti plasman na rang- listi, na kojoj smo 2013. godine, kada su objavljeni rezultati ciklusa PISA 2012 bili ispod međunarodnog proseka. U tom trenutku između 30 i 40 odsto naših učenika bilo je u kategoriji funkcionalno nepismenih.

Od ambicioznih najava aktuelne prosvetne vlasti da ćemo se „ozbiljno pripremati“ do relativno skorog objavljivanja primera nekih zadataka na sajtu Ministarstva prosvete – tako je izgledao put do početka ovog ciklusa testiranja. Uprkos nekim optimističnim najavama da će Srbija popraviti mesto na rang-listi, stručnjaci se ne nadaju promenama.

Savetnica ministra prosvete Gordana Kosanović nedavno je izjavila da očekuje bolja postignuća naših učenika u ovom ciklusu nego 2012. godine, s obzirom da je u sistemu „bilo intervencija“, ali da se najvećem skoku nada 2021, kada se očekuje „kumulativni efekat reformi“.

– U sistemu je došlo do promene paradigme sa učenja orjentisanog na sadržaj ka učenju orijentisanom na ishod – rekla je Kosanović.

Međutim, ono što pominje savetnica ministra zapravo tek treba da počne od jeseni, u prvom i petom razredu osnovne škole, ali čak i ako da očekivane rezultate, to se neće odraziti na postignuća naših učenika ni u narednom krugu PISA istraživanja 2021. Naime, sadašnji šestaci, koji uče po starim nastavnim programima, po njima će i završiti osnovno obrazovanje i oni će biti prvi razred srednje škole kada se bude sprovodio sledeći istraživački ciklus.

Član Nacionalnog PISA saveta Ivan Anić, profesor na Visokoj školi za informacione tehnologije,ističe za Školski portal da se u sistemu obrazovanja ništa nije promenilo što bi uticalo na bolji rezultat, zbog čega ne očekuje da naša država napravi statistički značajan pozitivni pomak. On ukazuje da je nastava i dalje koncipirana tako da je učenik pasivni posmatrač, a aktivnost učenika u problemski i projektno orijentisanoj nastavi je neophodan uslov za razvoj funkcionalnih znanja koje PISA testira.

U PISA testovima ispituju se učenička postignuća u oblasti matematike, čitanja i prirodnih nauka. Ove godine izostavljeno je rešavanje problema, ali će zato đaci rešavati i zadatke iz finansijske pismenosti što je oblast koja tek treba da se uvede u jedan broj naših škola kroz pilot projekat.

– Do sada nije bilo sistemskih koraka za razvoj finansijske pismenosti učenika. U kurikulumima ne postoje ishodi koji se odnose na finansijsku pismenost. Ipak postoji mogućnost da se u okviru nekih predmeta (matematika, tehničko i informatičko obrazovanje) razvija finansijska pismenost, ali to u potpunosti zavisi samo od sklonosti nastavnika. Dakle, ako nastavnik želi može da radi na razvoju finansijske pismenosti u okviru ovih predmeta. Postoje i seminari za stručno usavršavanje nastavnika u okviru kojih se nastavnici upućuju na razvijanje finansijske pismenosti. Na primer, u katalogu seminara to su „Paradoksi interneta“ iz oblasti informatike i „Projektno orijentisana nastava matematike“ iz oblasti matematike. Nastavnici koji prođu ovakve seminare su osposobljeni da razvijaju finansijsku pismenost, ali nemaju obavezu da to rade – kaže Anić.

On ne očekuje dobar uspeh naših đaka u ovom segmentu, ali ni katastrofalno loš rezultat „jer se naši đaci finansijski obrazuju van sistema, uglavnom putem interneta i kroz kompjuterske igre koje obiluju problemima iz finansijske pismenosti“.

– U budućnosti očekujem mnogo bolju situaciju jer prosvetne vlasti ozbiljno rade na razvoju finansijske pismenosti, rade se ozbiljni projekti i jedan deo toga je u procesu ulaska u sistem. Suviše je malo vremena prošlo od početka ulaska ovih projekata u sistem da bi na predstojećem testiranju to imalo ozbiljnijeg uticaja – smatra Anić.

Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, kaže da su u ovoj oblasti moguća iznenađenja, kao što se to desilo 2012. sa rešavanjem problema.

– To je oblast koja se u školama gotovo ne radi. Nema je u programima, a ako neki nastavnik to radi, ondato čini intuitivno, na svoju ruku. Sa rešavanjem problema deca su se više sretala u kompjuterskim igricama nego u školi, ali smo i pored toga iz ove oblasti imali bolja postignuća. Ona su bila ispod međunarodnog proseka, ali bolja nego u tradicionalno školskim disciplinama. To može da se desi i sa finansijskom pismenošću. Moguće je da učenici budu rasterećenijii opušteniji u rešavanju tih zadataka, jer ne moraju da brinu da li bi neki odgovor bio tačan, kako bi njihovi nastavnici na to gledali…što posledično može da proizvede bolji rezultat. Osim toga, oni su neka znanja iz finansijske pismenosti stekli preko medija, u porodici su slušali o kreditima, pozajmicama i slično – kaže za Školski portal Pavlović Babić.

Uprkos svom višegodišnjem iskustvu u PISA testiranjima,ona nije želela da se upušta u procene kako će se naši učenici plasirati.

– Sigurno je da je ovo testiranje alat koji može da„izmeri“ ako su se pojavile neke razlike u kvalitetu obrazovanja, a koji su efekat preduzetih mera u obrazovnom sistemu. Ovo jeste pravi put da vidite da li ste se reformama uputili u pravom smeru,  da li to što radite donosi dovoljno efekata, da li je to smer koji očekujete. S druge strane, ovo je jedan robustan mehanizam i ne možete da očekujete da će se malim intervencijama pojaviti statistički značajna razlika u rezultatima. Mere treba da se odnose na sve ili skoro sve učenike i škole u sistemu i da su implementirane na sistematičan način da biste mogli da očekujete neki pomak u rezultatima – objašnjava Pavlović Babić.

A šta pokazuju rezultati koje smo pokazali u prethodnim ciklusima testiranja?

– Pokazuju jednu tvrdokornu orijentaciju obrazovnog sistema prema reproduktivnom nivou, ka enciklopedijskim, formalnim znanjima, koja su prilično udaljena od života, od problemskih situacija koje su relevantne za decu i njihovu budućnost. Potrebno je da se na svim nivoma i u svim predmetima promeni fokus, da se okrenemo ka nečemu što je korak dalje u obradi podataka, što nije samo isporuka informacija, pamćenje i očekivanje da to učenici reprodukuju. Treba da se aktivno radi sa tim informacijama na pronalaženju njihovog simisla, na pronalaženju argumenata…To je nije pitanje samo programskih sadržaja nekog predmeta. Važno je da programi prate takvu ideju, ali je takođe značajno da se u nastavi i načinu rada, pa i u obrazovanju nastavnika dogode promene koje će podržati ovakvu orijentaciju. Dakle, da biste videli efekat promena intervencija mora da bude sistemska i sveobuhvatna – objašnjava Pavlović Babić.

Ona objašnjava i zašto je važno da se naši učenici upoznaju i provežbaju PISA zadatke koji se mogu naći na sajtu PISA Srbija i Ministarstva prosvete.

– Mi upućujemo učenike da probaju da urade te zadatke jer su oni drugačiji, neobični…Deo naših loših rezultata dolazi iz te nepoznate situacije. Dakle, ne da učenici ne znaju ili ne mogu da ih reše, već oklevaju jer to nije nešto što je uobičajeno, oni su nesigurni, a nesigurnost proizvodi odustajanje. Realni rezultati bi mogli da budu malo viši kada bi đaci bili hrabriji da pokušaju da reše te zadatke. Njih škola uči da postoji jedan tačan odgovor, a svi ostali su netačni. PISA im šalje poruku da mogu da se približe odgovoru u većoj ili manjoj meri, da su na dobrom putu da dođu do rešenja, da možda nisu pogodili rešenje, ali da su napravili dobar korak ka tome, da argument koje su dali možda nije najbolji mogući, ali jeste vredan…to je logika kojom se procenjuje tačnost zadataka. Ne postoji oštra linija koja razdvaja savršen odgovor i onaj koji to nije – kaže Pavlović Babić.

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA je u ovom trenutku najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine. Testiranja učenika organizuju se svake tri godine (2000, 2003, 2006, 2009, 2012…), a osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju.

PISA stavlja naglasak na funkcionalna znanja, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. U ovom ciklusu čitalačka pismenost je centralni domen ispitivanja.

Pored testova znanja, primenjuju se i upitnici za učenike i za škole. Njima se prikupljaju podaci o različitim faktorima koji mogu biti relevantni za postignuća, na primer materijalni i obrazovni resursi kojima porodica raspolaže; stav učenika prema učenju, motivacija za učenje, strategije i navike u vezi sa učenjem; osposobljenost učenika da primenjuje savremene informatičke tehnologije i doprinos škole informatičkoj pismenost; različiti aspekti funkcionisanja škole kao što su: karakteristike nastavnika (nivo obrazovanja, profesionalna motivacija, stilovi rada), veličina razreda, klima u učionici i školi, odnos nastavnika prema učenicima, osećanje pripadanja školi, školska anksioznost; materijalni resursi kojima škola raspolaže, način finansiranja, proces upravljanja i donošenja odluka, uključenost roditelja u procese i odlučivanje u školi…

Tekst preuzet sa portala https://www.skolskiportal.rs/clanci/1309-pisa-testiranje-mozemo-li-postici-bolji-rezultat